Јавна трибина о традицији и Српском идентитету кроз векове, књижевни сусрет "Слово завичајно - Коријени" уз учешће велике скупине песника са коренима на готово свим просторима некадашње Југославије, презентација богате етнолошке грађе и изворне фолклорне баштине, све је то током првог саборовања с љубављу и пажњом и припремљено и пропраћено...

Први Сомборски Илиндански сабор "Коријени 2009"

Током тродневног збивања првог Илинданског сабора "Коријени 2009" завичајно удружење Срба "Коријени" потврдило је оно основно у свом идентитету. У Сомбору и околини живе многи Срби који су током минулих векова, сеобама, од Чарнојевића па све до пред крај минулог века, пристизали на ове просторе, подизали станишта и у њима своје изданке, водећи истовремено и бригу и о свом националном, верском, свеукупном духовном опстанку. О било каквој традицији да је реч, вредна је пажње само уколико живи и уколико се развија јер је потребна, животодарна. Оваква мисао могла се чути и на јавној трибини која је у Српској читаоници "Лаза Костић" остварена у четвртак, 30. јула, којом је и почело остваривање мултимедијалног програма Илинданског сабора.
Чула се том приликом реч филозофа, песника, есејисте, књижевног критичара и преводиоца др Саше Радојчића са Педагошког факултета у Сомбору, историчара др Душка Ковачевића, професора Новосадског универзитета, као и реч домаћина и водитеља трибине Милоша Шумоње професора философије.

Други дан Илинданског саборовања био је у знаку великог књижевног сусрета Српских песника са коренима у Републици Српској (Ненад Грујичић, песник из Новог Сада иначе директор Бранковог кола у Сремским Карловцима) у Босни и Херцеговини (др.Спасоје Граховац из Кикинде, Славица Торма, Илија Клепић Сански и Симо голубовић, песници из Суботице и Палића) у Црној Гори) Благоје Баковић из Врбаса), др. Стојан Бербер књижевник из Сомбора са коренима у Грчкој на острву Криту, Миленко Попић једини у овој скупини са коренима у Сомбору, те Небојша Деветак са коренима у Банији (Хрватска) који данас живи у Врбасу а добитник је Змајеве награде за најбољу књигу песама објављене 2008. године. Домаћин и водитељ манифестације "Књижевно слово Завичајно - Коријени" био је књижевник Давид Кецман Дако са коренима у Бихаћком односно Босанско-Петровачком крају. Уз песничко слово чула се песма и фрула брата и сестре, Небојше и Бојане Брдарић.

Дан уочи Илиндана, субота 1. август, започео је спортским такмичењима у завичајним дисциплинама:
ношење јајета у кашици, бацање камена са рамена, скакање и трка у врећи, крбање, навлачење штапом, скакање с места у вис и даљ, надвлачење конопца. Овај сусрет је одржан у простору купалишта "Штранд" а свесрдну помоћ у реализацији овог дела Илинданског сабора пружили су запослени у Спортском центру "Соко".

Завршни али и централни програм одржан је у поподневним и вечерњим сатима. Свештеници Српске Православне Цркве који су иначе били присутни при остваривању и свих других програма, освештали су у Храму Светог Великомученика Георгија славски колач и благосиљали Завичајно удружење Срба "Коријени". Потом је на Светођурђевском тргу одржана изложба завичајних јела, ношњи и ручних радова, као ни ревијални програм изворних фолклорних група са простора општина: Сомбор, Апатин, Оџаци, Кула и Врбас. Наступали су чланови културно-уметничких друштава "Вук Караџић" из Чонопље, "Петрова гора" из Кљајићева и истоименог културно-уметничког друштва из Куцуре, "Крила Буковице" из Риђице, "Никола Тесла" из Дорослова и Бачког Брестовца, те изворна група Завичајног удружења Банијаца из Пригревице. Садржајности, разноврсности и квалитету овог програма велики допринос дали су гуслари Милоје Јанковић и Горан Смиљанић из Сивца, иначе чланови Гусларског друштва "Марко Миљанов" из Куле, као и сестре Јелица и Милена Стоиљковић чланице етно-музиколошког изворног ансамбла "Савинија-Савинац" из Београда.

Илиндански сабор "Коријени 2009" велико збирање Срба са свих страна света настављено у Хотелу "Интернацион" Дан Светог Пророка Илије, у народу знаног као Илија Громовник, дочекан је уз песму гуслара и громогласну песму - химну Срба - прогнаника "Нема раја без роднога краја".

Давид Кецман Дако
књижевник