У раду скупа „Матица – дијаспора„ који је организовало Завичајно удружење Срба „Коријени“ из Сомбора у циљу продубљивања сарадње, бољег повезивања на културном и пословном плану, као и чувања идентитета нашег народа учествовало је двадесет удружења из земље и дијаспоре са око 40 учесника. Поред гостију овом скупу је у ова три дана присуствовало више стотина чланова удружења, као и грађана Сомбора.

Почетак овогодишње, иначе, традиционалне манифестације „Матица –дијаспора“, одржане у Сомбору у петак и у суботу, 4. и 5. новембра,   био је у знаку књижевне  речи тринаест песника и прозних писаца из Србије и Републике Српске. У дворници Српске читаонице „Лаза Костић“ песме и приче са страница својих књига или из нових рукописа говорили су Милан Пађен и Никола Корица, чланови Удружења књижевника Србије, иначе, представници Културне заједнице „Крајина“ у Београду, Аћим Тодоровић, Милован Лелек и Милутин Савчић, чланови Књижевног клуба „Бирач“ у Власеници, Илија Павловић и Миладин Стојановић, песници и прозни писци  из Шамца, чланови Књижевног клуба „Савовање“, песници Драгиша Томић и Ранка Срдић, у својству представника Удружења Врбљаница  у Темерину, др Мирко Љубанић и др Слободан Јанковић, писци из Бања Луке, чланови Удружења писца Републике Српске, те Ружица Кљајић, песникиња  и прозни писац – чланица Завичајног удружења Срба „Коријени“ у Сомбору. Домаћин и водитељ програма био је Давид Кецман Дако, песник, произни писац и књижевни критичар у Сомбору...

Другог дана боравка у Сомбору одржан је радни састанак писаца – представника свих књижевних удружења који су учествовали на овогодишњем Сусрету „Матица-дијаспора“. Било је речи о могућностима и облицима будуће сарадње удружења, о размени књижевних гостовања, организовању клупских књижевних сусрета, и сарадњи са часописима. Прихваћена је иницијатива Жељка Кукића, представника Културне заједнице „Крајина“ у Београду, о оснивању Књижевног друштва „Крајина“.

Од 11,00 до 13,30 часова одржан је округли сто под називом „ Положај и мањинска права Срба у дијаспори“ Домаћин овог скупа је био Слободан Суботић . После уводне речи домаћина о овој теми, као и о нашем конкретном искуству и раду везано за сарадњу са Србима у дијаспори и Србима у региону, чула се реч представника српских удружења из Београда, Суботице, Вуковара, Борова Насеља, Дарде, Шамца, Теслића, Суботице и Сомбора. Наши гости  су кроз конкретна излагања о свом раду и раду свог удружења, изнели и свој став о положају и правима Срба у дијаспори, како Срба у региону, тако и права и положај Срба у Србији, посебно о положају избеглица. У овој расправи су учествовали: др. Момчило Диклић, др. Раде Рајић, Мирко Радаковић, Ђорђе Мацут, Милан Мародић, Перо Матић, Зоран Вранешевић, Илија Павловић, Гордана Анђелић, Давид Кецман, Слободан Суботић и други учесници. Заједнички је став да се удружења Срба у земљи и дијаспори морају све више повезивати, упознавати и сарађивати , ради очувања националног, културног и верског идентитета. Предложено је да се настави овакав вид сарадње, али и да се прошири кроз умрежавање и боље међусобно информисање удружења. Посебно су истакнути проблеми које имају Срби у дијаспори , а за чије решавање  је неопходна и подршка матице, али исто тако су истакнути и проблеми Срба у Србији, који се у појединим деловима своје државе осећају као национална мањина. Сви су поздравили овакв скуп као пример повезивања и будуће сарадње.

У исто време, у организацији Завичајног удружења Срба „Коријени“ и суорганизацији Регионалне привредне коморе у Сомбору одржан је округли сто на тему привредне сарадње у региону . У разговору су учествовали представници Коалиције удружења избеглица и представници Културне заједнице „Крајина“ из Београда, представници: Патриотског фронта из Бачке Паланке, групе грађана из Бања Луке, Већа српске националне мањине из Вуковара, Заједничког Већа општина из Вуковара, као и неколико представника приватних фирми из Сомбора, и представници Регионалне привредне коморе. Домаћин овог скупа је био Мирослав Лазендић.

Заједничка констатација са овог скупа је да се у целој регији без обзира на новонастале државе приватизација у привреди накарадно спровела и није дала никакве позитивне ефекте у односу на ранију власничку структуру.

-         Индустрија, а и пољопривреда као привредне гране су уништене.

-         Интерес глобалних светских процеса иде у циљу освајања нових тржишта, и пласмана роба властите производње, производње великих..

-         Заједничка констатација је да овакве проблеме треба препознавати и називати их правим именом.

-         Такође је договорено да се у наредном периоду интензивирају контакти на препознавању и изради заједничких пројеката, пре свега пројеката у којима као регија имамо компаративне предности.

После ручка учесника скупа у ресторану Концерна „Фармаком МБ“ Шабац – Фабрике акумулатора Сомбор а.д.  и краћег одмора учесници скупа и гости су учествовали у промоцији књиге Дане Ластавице чији је назив ’’Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационим логору Госипћ (Лика) 1941. – 1945., а Србима и 1991. - ...?’’ која је започела у 17,30 часова и трајала је до 19,00 часова. На овом часу историје , сви ми који смо присуствовали имали смо прилику да чујемо колико је Срба и Јевереја убијено у концентрационом логору Госпић. Поред самог аутора, који је живи сведок овог злочина, презентацију књиге су увеличали др. Момчило Диклић , историчар, виши научни сарадник,  др. Раде Рајић академик иновационих наука, Милош Петровић историчар , Гојко Шашић народни песник и Никола Корица народни гуслар.

Скуп „Матица – дијаспора „ је завршио у недељу, 06.11.2011. године, испраћајем гостију.

Завичајно удружење Срба „Коријени“ из Сомбора, ће и даље настављати да јача и успоставља контакте и везу са свим српским удружењима у земљи и у дијспори.

ФОТО