У Србији и Републици Српској данас је обележена 16. годишњица страдања Срба у западној Славонији током геноцидне операције "Бљесак", у којој је за само 36 сати убијено више од 280, а прогнано око 15.000 људи.

Парастосом у Цркви Светог Марка у Београду данас је обележена годишњица акције "Бљесак" током које је, 1. и 2. маја 1995. године, страдао велики број српских цивила. Парастос је служио старешина цркве отац Трајан, уз присуство неколико десетина чланова рођака страдалих и чланова избегличких удружења.

Хрватске војне и полицијске снаге напале су западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године, када је ова област била зона под заштитом УН (Сектор "Запад"). Око 16.000 припадника крватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 05:30 сати, а становништво је затечено на спавању...

Изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу крватских снага нашло се 6.000 Срба. Заштитне снаге УН, на време упозорене од крватских генерала, повукле су се на безбедна места.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", у "Бљеску" је убијено или нестало 283 Срба, међу којима 57 жена и деветоро деце до 14 година старости. Заробљено је око 1.450 припадника Српске Војске Крајине.

У операцији "Бљесак" КРВатска је довршила етничко чишћење у коме је, почев од 1991. године, из западне Славоније изгнано око 67.000 Срба, а вратило се само 1.500 људи, углавном старијих. И Крватски хелсиншки
одбор је у свом извештају констатовао да је операција "Бљесак" потпуно променила етничку структуру западне Славоније, јер су куће избеглих Срба у великом броју запосели крватски досељеници из Босне и Херцеговине и са Косова. У општини Окучани, која је пре рата била скоро искључиво насељена Србима, они сада чине незнатну мањину.

Управо у Окучанима представници крватске државе сваког 1. маја као победу славе дан када су отели западну Славонију уз губитке од 42 мртва и 162 рањена припадника својих оружаних снага. За злочине над Србима у западној Славонији, која је била под заштитом УН, још увек нико није оптужен ни пред Хашким трибуналом, ни пред хрватским судовима.

КРВатска прославила годишњицу геноцидног "Бљеска"

Реторика и крвничко расположење власти и народа и данас су остали исти:

Крватске власти су данас у Окучанима обележиле годишњицу геноцидног "Бљеска". "Нико не може да оспори блиставост и оправданост акције 'Бљесак' којом су ослобођени Окучани, средиште непријатељске побуне", рекла је јуче премијерка Јадранка Косор.

И ДАЉЕ СМО НЕПРИЈАТЕЉИ И ПОБУЊЕНИЦИ - ПО ЈАДРАНКИ КОСОР...

Помен Србима страдалим у акцији "Бљесак" служен је данас и у манастиру Крушедол на Фрушкој гори, где се одржава традиционални црквено-народни сабор "Крушедолска звона".

На 15-годишњицу "Бљеска", у манастиру Крушедол је служена Света Архијерејска Литургија, коју је предводио Епископ сремски Господин Василије.

По завршетку Литургије служен је помен свим Србима страдалим пре 15 година у тој акцији, као и страдалима и несталима у ратовима деведесетих година и у избеглиштву.

У Републици Српској је 15. годишњица страдања Срба у операцији "Бљесак" обележена комеморацијама и поменом у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишки.

Градишка је, такође, била изложена нападима крватске артиљерије, а пре неколико година у том месту је подигнута спомен плоча жртвама операције "Бљесак".

У знак сећања на побијене сународнике, са "моста спаса" којим су Срби бежали у Републику Српску, као и сваке године, спуштени су венци у реку Саву.

Крватске војне и полицијске снаге извршиле су агресију на западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године, када је ова српска област била зона под заштитом УН (сектор "Запад"). Крватске снаге су у том тренутку биле бројније од становника западне Славоније и са више од 16.000 припадника кренуле су на 4.000 припадника Војске тадашње РСК.

Крајинафорс.ком

Крватска је, по већ опробаном рецепту, извршила нову агресију на Крајину, односно на западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године у акцији "Бљесак", иако је то подручје било од почетка 1992. године под заштитом међународних снага.

У тој акцији протјерано је 15 000 Срба, колико их је у то вријеме живјело у западној Славонији, а убијено је или нестало 283 људи, од чега 57 жена и деветоро дјеце.

"За злочине почињене над Србима у току `Бљеска` на подручју сектора `Запад` још нико није процесуиран ни пред међународним нити пред националним судовима", наводи се у саопштењу Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Крватске.

Послије петнаест година, у току 2010. године, извршене су ексхумације посмртних остатака - Окучанима 37, у Медарима 28 и Кукуњевцима на подручју Липика 19.

На овом подручју налази се још неколико сличних гробишта /Врбовљани са 56, Доњи Рајић са 26, и више мањих локација/ са 102 посмртна остатка жртава из времена операције "Бљесак", док за 73 жртве српске националности страдале у овој акцији за сада нема података о мјестима укопа.

"Ове ексхумације и идентификације могу се довести у везу са отварањем Поглавља 23 `Правосуђе и темељна људска права`, што представља један од услова за пријем Крватске у чланство ЕУ", сматра предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Крватске Милојко Будимир.

Јадовно.ком

ЗЛОЧИНЦЕ ГОНИТИ ДОК ГОД СУ ЖИВИ

Председник Републике Српске РС Милорад Додик поручио је данас у Градишки, на обележавању 16. годишњице од погрома Срба из западне Славоније, да је потребна истина о страдањима Срба на том подручју и да злочинци одговарају за почињене злочине док год су биолошки живи.

"Страдање народа на овом подручју и његова патња су огромни и зато се овде окупљамо већ деценијама да бисмо управо то рекли - за ове злочине и оне који су почињени над Србима у многим другим местима још нико није одговарао", нагласио је Додик.

Он је истакао да је "основа наше борбе у овом времену управо то да се на адекватан начин процесуирају злочини над Србима, који су широм бивше Југославије страдали, а за њих нема ни правне ни моралне сатисфакције."

Пресуда крватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу у Хагу, каже Додик, представља само мали део сатисфакције за истину коју је српски народ одавно знао, а то је да је тадашња држава Кватска извршила етничко чишћење и протерала све Србе из Хрватске.

"Продужени" злочин

"Оно што се може сматрати продуженим злочином је чињеница да се низом системских мера свих ових година након егзодуса покушава онемогућити повратак Срба на њихова вековна огњишта и повратак њихове имовине", истакао је Додик.

Он је додао да се понекад чује да то није политика званичне државе Крватске, али адекватни резултати на терену изостају.

"Није случајно што са овог места одлазим у Доњу Градину да одам пошту страдалима у Јасеновцу и сахрањеним у Доњој Градини. Ми се упорно све ове године овде окупљамо да би обележили српску страдања за које тражимо истину", нагласио је Додик.

Институционално обесмишљавање српског страдања

Као што је изостала истина и правда за страдање Срба у западној Славонији, констатовао је председник РС, тако је изостала истина и за Јасеновац и Доњу Градину, јер је све урађено системски да се страдање Срба заборави, обесмисли и институционално онемогући.

"Наша одговорност у овом тренутку јесте да се окупљамо, сетимо наших страдалих предака, кажемо истину и тражимо правду овде и на свим другим местима где је правда потребна", поручио је председник РС.

Хашка пресуда тиче се и "Бљеска"

Шеф Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац оценио је да пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за акцију "Олуја" представља захтев међународне заједнице судовима у региону, а посебно у Хрватској, да процесуирају све остале злочине почињене над Србима од 1991. до 1995. године.

Након што је у Градишки присуствовао обележавању 16. годишњице од егзодуса Срба из западне Славоније и њиховог страдања у операцији крватске војске "Бљесак", Штрбац је у изјави новинарима подсетио да је Хашки суд утврдио да је у акцији "Олуја" био удружени злочиначки подухват, чији је циљ био присилно и трајно протеривање Срба из Крајине и Крватске, те истакао да је "Олуја" била последњи чин етничког чишћења Срба из Крватске.

У Крватској још траје етничко чишчење Срба

Истакавши да злочини над Србима и данас трају у Крватској, јер је још на снази етничко чишћење Срба у тој земљи, Штрбац је рекао да је, према званичним подацима Статистичког завода Крватске, од 2002. године до данас дупло више Срба напустило Крватску него што их се вратило у ту земљу.

"Попис становништва, који је актуелан сада у Хрватској, даће поражавајуће податке", рекао је Штрбац, истичући да процене "Веритаса" показују да ће резултат пописа бити онакав какав је пројектовао Фрањо Туђман пре него што је кренуо у етничко чишћење Срба из Хрватске, а то је на граници од три одсто.

Говорећи о процесуирању злочина почињених над Србима у операцији "Бљесак", Штрбац је напоменуо да је у том погледу до сада било само неких покушаја у Крватској, подсетивши да је 2006. године била поднесена кривична пријава против крватског генерала Младена Круљца, који је командовао једном од бригада крватске војске у "Бљеску", али да је та пријава одбијена.

Штрбац је подсетио да је 2008. године МУП Републике Српске поднео кривичну пријаву Одељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ, која се још налази у фази анализе.

"Након идентификације и сахране седам чланова породице Вуковић из села Медари, које је највише страдало у 'Бљеску', где је било најмање 23 убијена и масакрирана мештанина, Тужилаштво Србије за ратне злочлине отворило је преткривични поступак и почели су сада озбиљно да раде на том предмету", рекао је Штрбац и додао да очекује да ће Тужилаштво Србије за ратне злочине и Тужилаштво Хрватске" дати резултат "и коначно кренути једна озбиљна истрага за злочине почињене над Србима у операцији" Бљесак "од 1. и 2. маја 1995. године.

Вестионлајн.ком